Translator

19.9.10

Поуке


преузето:блог Борбено православље
СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ


Када дакле, неверници и јеретици не обмањују никога од православних, не треба им чинити никакво зло или их мрзети. Но када ми приметимо да неверници и јеретици хоће да обману православне, тада треба не само да их мрзимо или осуђујемо, већ и да их предајемо проклетству, да им наносимо физичке ране, како бисмо тиме освећивали наше руке.

Уколико се међу нама појави хулна реч на Јединороднога Сина Божијег, хтео бих вас замолити само једно: да кажњавате све хулитеље у граду. Ако чујеш да неко на раскршћу или на тргу јавно међу људима хули Христа Господа, приђи и заустави га. Ако је потребно и физичко насиље над њим учинити не устручавај се - удари га по лицу, дај му шамар, посвети своју десницу. Ако те и ухвате због тога и на суд поведу - иди. Ако те питају на суду, тј. судија почне да те испитује, слободно одговори да је тај и тај хулио на Цара ангела; јер ако је потребно кажњавати оне који хуле земаљског цара, тим пре треба кажњавати оне који хуле на Цара Небеског. Општи грех свих јесте ако нема правде. Свако ко може, треба да каже да би знали жидови и нечисти јеретици да су хришћани - спаситељи и оснивачи града Константинопоља, заштитници и учитељи. Нека се убеде необуздани и развратни жидови и јеретици, да је потребно да се чувају од Божијих слугу, и када буду хтели да мудрују о нечему сличном, нека свуда пазе један на другог, нека дршћу плашећи се и сенке, како то не би чули хришћани.

Љубљени моји, много пута сам вам говорио о безбожним јеретицима, а и поново вас умољавам, да се са њима не обједињујемо ни за јелом, ни за пићем, ни пријатељством, ни љубављу; а онај ко то чини, постаје туђ Цркви Христовој. Ако неко и анђелски живот живи, али је повезан дружбом и љубављу са јеретицима, такав је ту Господу Христу. Ко се не може заситити љубављу ка Владици Христу, тај се не може заситити и мржњом ка Његовим непријатељима. Јер он Сам говори "Ко није са мном против мене је" (Мт.12.30)
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
СВЕТИ АНТОНИЈЕ ВЕЛИКИ

Мноштво без доказа може да застраши, али никако не може да убеди; јер, како ће ме и милиони људи убедити да ноћ називам даном?
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
СВЕТИ МАРКО ЕФЕСКИ

Сабори су осудили оне који нису послушали Цркву, него су се држали мишљења супротних њеном учењу. Ја не изражавам своје мишљење, не уводим ништа ново у Цркву, нити браним икакве заблуде. Ја чврсто чувам учење које је Црква, примивши од Христа нашега Спаса одувек чувала и чува... А ко ће оклеветати или оборити Његово учење? Ако ја стојим чврсто у овоме учењу и не желим да га одбацим, ко се усуђује да ми суди као јеретику? Прво морате судити учење које ја браним; али пошто је оно примљено једногласно као свето и православно, како онда да ја заслужујем осуду?
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
АРХИЕПИСКОП АВЕРКИЈЕ


Стога тешко сагрешују они савремени пастири које би боље било назвати лажипастирима, који, под згодним изговором наводне хришћанске "љубави" и "свепраштања", свесно или несвесно, уче своје стадо толстојевском "непротивљењу злу".
Какво је то страшно, мрачно лукавство !
Какво је то фарисејско лицемерје !
"Баш никога ни за шта осуђивати"- таквоме настројењу у савременом хришћанском друштву и стреме слуге долазећег Антихриста, како би могли лако и неометано да раде на стварању повољних услова за скоро зацарење њиховог господара у свету.
Може ли у наше време иједном часном и савесном хришћанину да не буде јасно да је безусловно "свепраштање" потребно само непријатељу Христовом - Антихристу, ако би људи коначно изгубили осећај за разликовање добра и зла, како би се помирили са злом, прихватили га својом вољом а потом прихватили и самога Антихриста и не помишљајући на борбу?
То није ништа друго до лицемерно, фарисејско лукавство непријатеља који је жедан наше пропасти!
Ако би се хришћанско свепраштање, којим нас је даровао Васкрсли Христос Спаситељ, простирало, да кажемо тако, аутомастки и на оне који не желе да се кају и да исправљају свој живот, Господ не би Својим Апостолима, а преко њих и свим њиховим прејемницима, пастирима Цркве, дао заједно са влашћу да разрешују грехе и власт да их свезују и не би им рекао, јавивши им се по Васкрсењу : Којима отпустите грехе отпустиће им се и којима задржите задржани су (Јн. 20,23).
Каква ли је, у ствари, безмерна и нерасудна дрскост сматрати се љубвеобилнијим од Самога Бога и "исправљати" Еванђеља Христово, чинећи од њега некакво "сопствено".
Чувајмо се, браћо, како знамо од овога злог квасца савременог фарисејства борећи се одлучно и са најмањим пројавама зла и греха у сопственој души, не бојмо се да откривамо и разобличујемо зло свугде где се јавља данас - не по гордости и самољубљу, него јавно - по љубави према истини. Наш је главни задатак у ово лукаво и бестидно време да сачувамо савршену верност и преданост еванђелској Истини и Началнику нашега Спасења - Васкрслом тридневно из гроба Христу животодавцу, Победитељу ада и смтри.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
АРХИЕПИСКОП АВЕРКИЈЕ

Свети Игњатије Брањчанинов нам даје упутство:
"Отпадништво је по Божијем допуштењу - не покушавај да га зауставиш својом немоћном руком..."
Шта? Зар то значи да се са Отпадништвом треба помирити и "прикључити се"?
Наравно да не! Ево шта нам је чинити:
"Удаљи се од њега и чувај- то је довољно. Упознај дух времена и проучи га, да би, ако је могуће, избегао његов утицај".
У наше време важно је упамтити и носити у уму и срцу ову драгоцену поуку овог великог руског светиеља!
Ето зашто је злочин ћутати о Отпадништву, обмањивати и себе и друге да је све у реду и да се не треба узнемиравати без разлога. Ако ми и немамо снаге "да својом немоћном руком зауставимо Отпадништво", дужност хришћанске љубави нам налаже не само да се "удаљимо" и да се - чувамо, него и наше ближње да заштитимо, да их упозоримо на оно што сами не увиђају. Овде се увек ваља сетити речи једног од највећих стубова наше свете Цркве- светог Григорија Богослова: "ћутањем се издаје Бог". Не смемо ћутати када је у питању дело од највеће важности, какво је дело спасења људске душе!


-------------------------------------------------------------------------------------------------------------