Translator

30.6.10

ИСТИНСКО ПРАВОСЛАВЉЕ


Светска историја, уопште је непрестана борба – битка између два непомирљива религиозна – политичка принципа: теократије и сатанократије. Та немилосрдна борба два табора кулминирала је 1917. године, доласком на власт сатанократије која се устоличила на рушевинама руске теократије. Уклоњен је онај који спречавао експанзију Тајне безакоња – последњи богољубиви помазаник Божији православни цар. Тајна безакоња, о којој је још говорио апостол Павле да је већ у то апостолско време она почела да дејствује, се незаустављиво ширила. Док је пре 1917. г. правила само делимичне провале у живот православних цркава, у наредних 10 година она се увукла у само срце њене спољашне организације, уклањајући последње побожне владике и водећи помесне аутокефалне Цркве ка отпадању од истине. То је довело до појаве покрета отпора званичним, палим Црквама, који је постао познат као „Истински Православна“, односно „Старокалендарска“ или Катакомбна“ Православна Црква, насупрот њиховим псеудо – православним или новокалендарским или „надземним“ официјелним пандамима. Најважније међу њима биле су Истински Православна или катакомбна Црква Русије, Истински Православне или Старокалендарске Цркве Грчке и Румуније и Руска Загранична Црква. Тако је за разлику од спољашњег јединства, богатства и бројности Црква православног хришћанства из 1914. године, данас пред нама слика њихових малих, и споља прогоњених остатака.