Translator

1.2.10

ДЕСПОТОВАЦ






Општина Деспотовац се налази у источном делу Србије. Град Деспотовац налази се између деспотовачког басена и обронака Бељанице и планине Кучај, у крају који је богат шумом и водама и представља центар Горње Ресаве. Сам Деспотовац први пут се у писаним изворима помиње 1381. године, у повељи даровници кнеза Лазара, поводом оснивања манастира Раванице.  Године 1882. краљ Милан Обреновић доноси одлуку да се село Војник убудуће зове Деспотовац у знак сећања на деспота Стефана Лазаревића, који је ту од 1407. до 1418. године подигао Манасију. Истовремено, овим указом од 17. јуна 1882. године, Деспотовац је проглашен и за варошицу.

Планина Бељаница, својим преко 1000 м високим билом, раздваја Хомоље од Ресаве. Највиши врх планине је 1339 м. Крашки састав је узроковао присуство многобројних вртача, јама, увала и пећина. Могуће је да је Бељаница добила име због голих белих стена које изнад густих тамних шума бљеште на сунцу. Извора има доста, али углавном на ничим деловима планине. Бројне су пастирске колибе, али сталних насеља нема.

Водопад на Великом Врелу, у подножју Соколице, врха Бељанице, налази се на 400 м надморске висине и састоји се од три водопада: Горњег, Средњег и Доњег, укупне висине око 6 метара.

 Ресавска пећина се налази на 20 км од Деспотовца, у кречњачком брду званом Бабина глава на обали крашког поља Дивљаковац. Спада у најлепше пећине у нашој земљи. Од око 150 пећина десетак је проучено, а само Ресавска пећна доступна је посетиоцима. Прави назив ове пећне је Дивљаковача пећина, јер се налази на ободу истоименог поља, које делује изузетно питомо и пријатно. Пећина је дуга 2.830 м, али је за посету уређно само 800 м. Раније, за пећину су знали само чобани који су се склањали од невремена са стадима оваца. Један од чобана је открива 1962. године свилајначким планинарима, да би већ исте године она била детаљно испитана од стране новосадских спелеолога на челу са др. Јованом Петровићем. Радови на уређењу пећине трајали су десет година.

Манастир Манасија удаљен је око 30 км од аутопута Београд-Ниш, 2 км северозападно од Деспотовца. Подигнут је уз десну обалу реке Ресаве, у живописној клисури коју чине високи обронци планине Бељанице. Манастир је по овој речици И добио име, назив Манасија је настао касније. Манастир Манасија је задужбина деспота Стефана Лазаревића. Током XV века у манастиру је деловала чувена Ресавска школа са преписивачким радионицама. Манастирски комплекс је опасан високим утврђеним бедемима и кулама. Иако је много изгубила од свог провибитног изгледа, ова тврђава представља реткост јер ниједан наш манастир није сачувао општи изглед своје тврђаве.