Translator

30.12.09

К Р А Т К А И С П О В Е С Т



Испове
дам пред мојим Господом и Богом, и пред тобом часни оче,
сва моја безбројна прегрешења, која сам учинио до данашњег дана и часа,
делом, речју и помислима. Свакога дана и свакога часа грешим не благодарношћупрема Богу због Његових великих и безбројних доброчинстава и Његовог свеблагог промисла о мени грешном.
САГРЕШИО САМ празнословљем, осуђивањем, непослушношћу,
гордошћу, не милосрдношћу,
завишћу, гневом, клеветом, не пажњом, не бригом за своје спасење, не савесношћу, дрскошћу, раздражљивошћу,
унинијем, узвраћањем злом на зло, грубошћу, роптањем,
самооправдавањем, спорењем, самовољом, прекоревањем,
свађом, лагањем, смехом, саблажњавањем, самољубљем,
хвалисањем, стомакоугађањем, претеривањем у јелу и пићу,
сујетом, лењошћу, прихватањем нечистих помисли, халапљивошћу,
нечистим погледима, пропуштањем богослужења због лењости и безбрижности,
расејаношћу за време домаће и црквене молитве, делом, речју,
мишљу, погледом, слухом, мирисом, укусом, додироми свим осталим мојим душевним и телесним чулима.
КАЈЕМ СЕ ЗБОГ СВИХ МОЈИХ САГРЕШЕЊА И МОЛИМ ЗА ОПРОШТАЈ.
Издање манастира
Нови Стјеник,
2007.

29.12.09

Калeмегдан


Линк














Успели смо уживо да мало дотакнемо границу времена, и доживимо средњовековну лепоту. Са нама је у обиласку Калeмегдана била и наша мала сестрица Дарија из БГ( бела јакница) . Она нам је била водич. Причајмо фотографијама:

28.12.09

Са Светим Оцима из дана у дан

Туга

# Као мољац одећи и црв дрвету, тако туга штети срцу човековом (свети Јован Касијан).
# Чувај се туге, јер она може да те омете у спокојном подношењу понижења и у томе да се радујеш што те сматрају неспособним за било какво дело овога света (авва Исаија).
# Постоје два вида туге: први – који посећује по престанку гнева, или се појављује услед претрпљених штета и губитака или неиспуњених жеља; други вид потиче од стрепње и страха за своју судбину, или од неразумних брига (свети Јован Касијан).
# Човек који је научио да противречи сам је за себе двострани мач: он убија своју душу, а да тога није ни свестан и отуђује је од вечног живота (преподобни Симеон Нови Богослов).
# Дуг сан доводи до заборавности, а бдење очишћује сећање (свети Јован Лествичник).
# Реч о врлини захтева срце које није обузето земљом: а у човеку чији је ум оптерећен бригом о пролазном, мисли се не усмеравају ка љубави према врлини и тежњи за њеним поседовањем (свети Исак Сиријац).
# Од лењости нема мира (свети авва Доротеј и Јован Лествичник).
# Понекад се у души појављује таква ужасна љењост и безосећајност, да те захвата потпуно очајање. Ту лењост и безосећајност треба прогнати. Изгледа да је боље бити болестан, него осећати лењост (свети Јован Кронштатски).
# Веома слабо тело не трпи прејаку храну: и ум обузет светским не може да се приближи истраживању Божанског (свети Исак Сиријац).
# Једно од најмоћнијих ђавољих лукавстава јесте раслабљивање срца лењошћу, а са срцем и свих сила духовних и телесних: у срцу пресушују вера, нада и љубав, постајеш неверник, клонуо, безосећајан и према Богу и према људима – обљутавела со (свети Јован Кронштатски).
# Постоји очајање због мноштва грехова и гриже савести; и постоји очајање због гордости и узношења, кад они који су пали у грех мисле да нису заслужили (да буду остављени) да падну. Од првога исцељује уздржање од грехова и добра нада; а од последњег смирење и неосуђивање никог другог (свети Јован Лествичник).
# Нема ничег равног милости Божијој: нема ничег већег од ње. Зато онај ко очајава сам себе погубљује. Ко очајава, тај је самоубица (свети авва Доротеј и Јован Лествичник).
# Ако је живот делање, онда, закључујући обратно, неделање и доконост нису живот, или, у крајњој линији, нису живот разумног и моралног бића.
# Душа жели смрт јер избегава невоље, а не зна да долази невоља која је много тежа од овдашње (свети авва Доротеј и Јован Лествичник).
# Већина људи добровољно у срцу носи сатански терет, али су тако привикли на њега, да га често и не осећају, па га неприметно чак и увећавају. Понекад, уосталом, злобни непријатељ удесетостручује свој терет у њима, и они тада страшно клону духом, постану малодушни, ропћу, хуле на име Божије (свети Јован Кронштатски).

Преузето са ЛИНК