ДЕСПОТОВАЦ

Општина Деспотовац се налази у источном делу Србије. Град Деспотовац налази се између деспотовачког басена и обронака Бељанице и планине Кучај, у крају који је богат шумом и водама и представља центар Горње Ресаве. Сам Деспотовац први пут се у писаним изворима помиње 1381. године, у повељи даровници кнеза Лазара, поводом оснивања манастира Раванице. Године 1882. краљ Милан Обреновић доноси одлуку да се село Војник убудуће зове Деспотовац у знак сећања на деспота Стефана Лазаревића, који је ту од 1407. до 1418. године подигао Манасију. Истовремено, овим указом од 17. јуна 1882. године, Деспотовац је проглашен и за варошицу.

Планина Бељаница, својим преко 1000 м високим билом, раздваја Хомоље од Ресаве. Највиши врх планине је 1339 м. Крашки састав је узроковао присуство многобројних вртача, јама, увала и пећина. Могуће је да је Бељаница добила име због голих белих стена које изнад густих тамних шума бљеште на сунцу. Извора има доста, али углавном на ничим деловима планине. Бројне су пастирске колибе, али сталних насеља нема.

Водопад на Великом Врелу, у подножју Соколице, врха Бељанице, налази се на 400 м надморске висине и састоји се од три водопада: Горњег, Средњег и Доњег, укупне висине око 6 метара.

Ресавска пећина се налази на 20 км од Деспотовца, у кречњачком брду званом Бабина глава на обали крашког поља Дивљаковац. Спада у најлепше пећине у нашој земљи. Од око 150 пећина десетак је проучено, а само Ресавска пећна доступна је посетиоцима. Прави назив ове пећне је Дивљаковача пећина, јер се налази на ободу истоименог поља, које делује изузетно питомо и пријатно. Пећина је дуга 2.830 м, али је за посету уређно само 800 м. Раније, за пећину су знали само чобани који су се склањали од невремена са стадима оваца. Један од чобана је открива 1962. године свилајначким планинарима, да би већ исте године она била детаљно испитана од стране новосадских спелеолога на челу са др. Јованом Петровићем. Радови на уређењу пећине трајали су десет година.

Манастир Манасија удаљен је око 30 км од аутопута Београд-Ниш, 2 км северозападно од Деспотовца. Подигнут је уз десну обалу реке Ресаве, у живописној клисури коју чине високи обронци планине Бељанице. Манастир је по овој речици И добио име, назив Манасија је настао касније. Манастир Манасија је задужбина деспота Стефана Лазаревића. Током XV века у манастиру је деловала чувена Ресавска школа са преписивачким радионицама. Манастирски комплекс је опасан високим утврђеним бедемима и кулама. Иако је много изгубила од свог провибитног изгледа, ова тврђава представља реткост јер ниједан наш манастир није сачувао општи изглед своје тврђаве.

Грађански рат 1941-45 from Предање on Vimeo.

Божићна посланица Његовог Блаженства г.г. Хризостома Архиепископа Атинског и целе Јеладе Председавајућег Архијерејског Синода Цркве ИПХ Грчке

ЦРКВА ИПХ ГРЧКЕ, Свештени Синод, у Атини 10. 12. 2009.

БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА ГОДИНЕ СПАСЕЊА 2009.
Свој пуноти Цркве

Поводом светлог и спасоносног за свет празника Божића, шаљемо топли очински благослов.

Бог се показао свету у телу на Земљи, према светом Павлу, човечанство је уздигнуто са земаљског на небеско. Све створено се радовало великом и необичном чуду, о којем су говорили Пророци и које се испунило у Витлејему јудејском.

Очекивања народа која су се показала свету на овај дан и предсказање мудрог Сократа као представника паганског света: “Остаћете да снивате, осим ако вам Бог, који брине за вас не пошаље друго“

У тројици мудраца, тај део човечанства који се клања створеном пре него Богу Створитељу, који су са поштовањем пред ноге новорођеног Христа источили веру пагана кроз даровани тамјан, злато и смирну и прославили новорођеног Бога, Цара и Човека.

И зато, видећи ово, хајде да ми, који Христу припадамо, хармонично прославимо са много захвалности: „ Сви су данас испуњени радошћу, Христос је рођен од Дјеве.“

Небеса и земља се радују данас што примају свог Створитеља као човека; чуде се у усхићености љубављу испуњеном смирењу Божијем, који је чак узео обличје слуге да спасе Адамов род.

Запевајмо, зато, у блиставој радости, заједно са нашим Оцима: “ Христос се рађа - прослављајте! Христос са небеса - сусрећите! Христос на земљи - узвисите се!“
Драги свечари (празникољупци), сусретнимо разумно Великог Посетиоца и Искупитеља и славимо га са Ангелима Витлејемским: „Слава на висини Богу и на Земљи мир, међу људима добра воља!“ сведочећи неописиво чудо испуњења Вишње воље: „кад дође испуњење дана“ и „чудна и величанствена тајна! Пећина је небо, Дјева трон херувимски“.

Богомнадахнуте песме исказују величанство Мајке Божије у мало речи: “О необјашњиво чудо! Ти си млеком хранила Господа.“

Богородица Марија је збиља необјашњиво чудо, повезујући Небеса и Земљу својим дететом, као лествица спасења која човечанство узводи на Небо. Зато људски род има велику обавезу, неиспуњиву кроза све векове, да буде Њој безгранично захвалан.

Али, зауставимо се начас у овој васељенској радости. Неопходно је да обратимо пажњу на тамну страну наших дана: удаљавање људи од Бога у начин живота који је гори од оног у пре-Хришћанско време. А додатак на све ово је Богу гнусно изгнанство Свете Православне вере из Цркве!

Издајство које се јавља из покушаја уједињења са папистима, нажалост, има своје порекло у црквеној власти која се сматра највишом: у Богом-постављеном представнику Васељенског Трона и његовим јерарсима-сарадницима . На страну чињеница да онај ко није у Православној вери није ни Хришћанин.

Драги сасвечари,
Дошло је време да се наша света борба за нашу вољену и неупрљану Православну веру испуни. Подмукли циљеви календарске реформе из 1924. године су се јасно показали; да нису учињени због хронолошке тачности, већ као увертира у издајство које се дешава у наше време. Ранија упозорења наших отаца тиме су се показала истинитим: „Полатинише нас!“

Благословени су они који ће у дан Страшног суда на својим челима јасно носити златним словима исписане речи „Православље и Правоживље“. Њима су Небеска врата отворена, као онима који се боје Бога и испуњавају Његове свете и истините заповести.

У том смислу сматрамо се, са свог привилегованог места , срећним пастирима свога побожног и благочестивог стада, иако можда малог, јер пошто се према Оцима, посебно према Светом Максиму исповеднику: „Црква не исказује у количини верника, него у истинитој вери макар у њој било свега неколико Православних Хришћана“.

Зато, радујте се драги моји сасвечари и будите јаки у Господу и у моћи његовог величанства. Молите се Спаситељу, преклињући на овај велики и светли празник: за помоћ свише у борби коју нам је наменило Свето Провиђење; за победничку завршницу наше свете борбе против злославних разбојника.

Примите моје понизне жеље за ново 2010. лето Господње, за мир са неба и здравље за све вас, духовно и физичко, уз празнични поздрав:

Христос се роди, Наш Спаситељ и Искупитељ!

Ваш неуморни молитвеник пред Господом
Архиепископ Хризостом Атински


линк